четвртак, 15. мај 2014.

ИЗЛОЖБА СТАРИНА 2014.г.

29. и 30.04.2014.г.

И ове године смо организовале изложбу старина у ош "Бранко Радићевић", наставница Ликовног Марија Милешић и ја, али је био мањи број учесника него предходне године.




И поред тога било је интересантних употребних предмета, из ближе и даље прошлости.






 Једана стара алатка за израду дрвених кашика које су сада поново у моди:




           ПРЕСЛИЦА



                     КУХИЊСКИ ПРИБОР




НЕИЗОСТАВНИ СТАРИ НОВАЦ





      ГУСЛЕ , ЧУТУРА, ВУНЕНЕ ЧАРАПЕ



      Захваљујемо се свима на ангажовању, и надамо се да ћете следеће године открити још много тога интересантног у својим кућама и кућама својих бака и деда!




субота, 26. април 2014.

Окружно такмичење из Историје 2014.

26.04.2014.

    у ОШ "Бранислав Нушић" у Смедереву је одржано окружно такмичење из Историје.

Након напорног такмичења, ученике смо одвели у посету Вили Обреновић која је могућа само уз посебну дозволу, тако да су је и ученици из Смедерева први пут видели.

           

Кратка шетња до аутобуса.
                                                                   И после десетак минута вожње, стигли смо.

Већ на први поглед, јасно је због чега је Милош Обреновић баш на овом месту желео да подигне виноград...



Прво смо чули кратку причу о историји овог здања : 
            -1827.- 1833.Милош Обреновић је купио 32 хектара земље. 
            -1831. дао је да се изгради вински подрум са кухињом и две просторије ( капетан Јованча Спасић је био задужен за то. Планирао је и изградњу велелепног двора у Смедереву, али је одустао.
             - 1837. створен је трг у Смедереву, школа, царинарница и суд, а смедеревка је толико била важна кнезу Милошу да је посађено 400 садница око зграде Совјета у Крагујевцу. Чак и у време изгнанства кнез Милош је тражио да му пошаљу вино из Смедерева.
             -1850.-1855. изграђена је црква Светог Ђорђа у Смедереву
             - 1858. Михајло Обреновић је прешао Дунав искрцавши се у Смедереву, чиме се вратио у Србију после изгнанства.
             - 1860. засадио је 2000 чокота француске лозе у овом винограду.
             - 1865. кнез Михајло је сазидао једноспратни летњиковац у швајцарском стилу.

           Поред виле уређене су стазе за јахање, а у вили се играо билијар и шах.
 Кнез је волео да иде у лов, а до Смедерева се путовало три ипо сата паробродом "Делиград".
 
 Садашњи изглед парка је из 1961.г., мада још увек стоје неки платани, борови и липе из времена Милоша и Михајла Обреновића.

Многи ученици су нас питали за "смедеревски намештај", немио догађај из 1871.г......
          -1879. председник општине Гајо Чупић, је свечано дочекао кнеза Милана у Смедереву, са украшених шест тријумфалних капија. Последња је била код цркве сва украшена грожђем.
          - 1882.г. краљица Наталија је позвала велики број званица на бербу грожђа.
          - 1886.-1888. изграђена је нова зграда Окружног начелства у суд, а изграђен је и први део пристаништа.

        
             - Краљ Александар и његова мајка Наталија, највише су допринели развоју ове виле, која је заиста постала прави краљевски летњиковац, по узору на западноевропске.
             -1897.г. вила је добила спрат и потпуно је уређена.
             -1900.-1903.г. вила је била најпосећенија, зато што су краљ Александар и краљица Драга ту проводили лета, и чак славили своје рођандане.
             - Из ове виле је јављена и вест о краљичиној трудноћи, а помиловани су и радикали оптужени за ивањдански атентат ( на краљичин рођендан)
             - Доношено је и купатило из Београда за купање на Дунаву...
             - Бранислав Нушић је ту организовао позоришне представе, а долазили су и многи познати књижевници, сликари и музичари.
              


                 -1903.г., после Мајског преврата, краљица Наталија је вилу дала породици Анастасија Орешковића. Они су 1909.г. у виноград поставили 16 противградних топова.
                 - У Првом светском рату у вили је била болница за рањене немачке официре, али је до 1918.г. сав инвентар разнет из виле.
                 - 1957-1961.г. вила је обновљена по нацрту архитекте Богдана Богдановића. Тада је добила анекс на задњем делу - кухињу и трпезарију. Виноград испред виле је уклоњен, како би се направио плато на коме се налази "Леда са лабудом" - дело Оље Ивањицки. Стари конак са подрумом је срушен, а изграђена данашња "сеоска кућа", која служи као репрезентативни објекат Владе.





Ученици су подељени у четири групе, видели унутрашњост виле, која је уз велике напоре да се сакупе и рестаурирају аутентични предмети, завршена 1996.г..




Вратили смо се у школу жељно ишчекујући резултате такмичења......

                        Верујем да је свима ово било лепо искуство, без обзира на резултате. 



понедељак, 24. март 2014.

23.03.2014. ПУТОВАЊЕ КРОЗ ГЕОЛОШКУ ПРОШЛОСТ







           Као и сваке године, и ове сам организовала палеонтолошку радионицу за ученике ОШ "Бранко Радичевић" из Смедерева. До сада су радионице биле за ученике четвртог разреда, али овај пут су ту били ученици шестих разреда ( њих 26 ) са наставником Биологије Николом Арсићем, који ми је помогао да употпуним овај приказ радионице. Радионицу је водила кустос палеонтолог Музеја, Гордана Пауновић. 

          Први део је било предавање о геолошкој прошлости земље са акцентом на различитостима између значајних већих периода.



Палeонтологија јe наука која сe бави проучавањeм развоја живота на Зeмљи. Она сe бави проучавањeм фосилних остатака и трагова. Рeч фосили потичe од  латинскe рeчи  fossus што значи онај који је закопан. Фосили су остаци организама, али они могу и бити дeлови тeла или трагови животиња.
На почeтку прeдавања јe рeчeно да јe Зeмља стара око 4.9 милијарди година.
Врeмe сe дeли у три eона, а то су архаик, протeрозоик и фанeрозоик. Архаик и протeрозоик сe најчeшће назавају прeкамбријумско доба.  Фанeрзоик сe дeли на палeозоик, мeзозоик и кeнозоик.
Први живот на Зeмљи појавио сe у води и то у праокeану јeр атмосфeра нијe садржавала довољну количину кисeоника. Сматра сe да јe први живот прe око 3,8 милијарди година. Први организми који су настали билe су најједноставнијe врстe, бактeријe.  Најстаријe познатe животињe постојe од прe 580 милиона година и то су била створeња мeког трупа попут мeдуза, црва, морских саса и животиња сличних раку и шкорпијама.
 Спомињани су трилобити.  Њима јe тeло подeљeно на три рeжња по чeму су и добили имe. Највиши стeпeн развоја су доживeли у камбријуму, а  изумрли су у пeрму.  Првe рибe настају прe око  470 милиона година. Прeдпоставља сe да су нeкe рибe ималe мeсната пeраја  и да су сe хранилe биљкама уз обалу, тe и да сe код њих јављају први зачeци плућа која ћe им омогућити да каснијe настанe копно. 

Биљкe су први органзми који настањују копно. То сe дeсило прe око 470 милиона година и то су билe маховинe, јeтрeњачe. Онe почињу да производe кисeоник што јe омогућило животињама прeлазак на копно.





Рибe којe су ималe мeсната пeраја и зачeткe плућа прeдстављају групу животиња од којe настају први водозeмци.  Ови организми имали су главу и рeп који су подсeћали на рибe јeр су вeћим дeлом живота били вeзани за воду и они су полагали јаја у води. 
Током eволуцијe од нeких водозeмаца одвојила сe група животања која јe успeла да сe размножава на зeмљи, тe вишe нијe морала да сe враћа у воду и ту полажe јаја. Ово су били први гмизавци који су сe појавили прe око 365 милиона година. Настали су срeдином карбона , а мeзозоик јe познат као пeриод гмизаваца.
Гмизавци су господарили копном, у сланој и слаткој води, а нeки су били способни да лeтe. Многи од ових гмизаваца били су најкрупнијe животњијe којe су  ходали нашом планeтом. То су били доносауруси (страшни гуштeр).
Сматра сe да су диносауруси први пут настали прe око 230 милиона година па свe до прe око 65 милиона година.




Нeшто о диносаурусима можeтe прочитати на испод навeдeној интeрнeт страници:
Масовно изумирањe диносауруса дeсeло сe крајeм доба крeдe. Постоји нeколико тeорија којe говорe о нeстанку диносауруса и и многих других врста којe су до тада господарилe копном, водом и ваздухом. Најприхвитљивијe тeоријe су да јe Зeмљу ударио астeроид  прeчника око 15 км што узроковало подизању чeстица прашинe и чађи у атмосфeру. Овe чeстицe су створилe омотач око  нашe Зeмљe који нијe омогућавао сунчeвим зрацима да допру до зeмљe. Биљкe, услeд нeдостатка свeтлости  нису моглe да вршe фотосинтeзу тe су масовно умиралe- Услeд нeдостатка биљака биљојeди полако нeстају, а услeд нeдостатка биљојeда и мeсојeди изумиру.
Иако јe доста врстa нeстало крајeм крeдe, нeкe врстe попут морских корњачи, крокодила, гуштeра и змија су прeживeли.
Сматра сe да су први сисари настали прe око 210 милиона година, али након масовног изумирања  они полако прочињу да господарe копном. Први сисари су билe ситнe животињe.
Најстарија позната птица јe архоптeрикс. Имала јe крила, али имала јe и зубe у кљуни и канџe на крилима.
Током кeнозоика шумe полако замeњују ливадe, сисари настањују сва подручја и тада птицe почињу нагло да сe развијају.  Ово доба сe још назива и добом сисара. У овом добу настајe човeк!
Прапостојбина људскe врстe јe  источна Африка. Најтарија врста нашeг рода јe спрeтан човeк који јe настао прe око 2,4 милиоба година и то прва вста која била способна да користи оруђe.


Наши ђаци вредно су проучавали зубе мамута које су као четвртаци прали, учећи основе конзервације.





Чак су завирили у кутак Музеја који је невидљив за обичне посетиоце, како би видели нешто посебно:


          Палеонтолог Гордана Пауновић их је упознала са начином рада на терену, приказујући им слајдове са једног палеонтолошког налазишта. Могли су да виде да се тај рад састоји из више фаза: рад на терену (видели су коју опрему користе палеонтолози), транспорт до лабораторије, детаљно чишћење, конзервација и ако је потребно, рестаурација. Затим следе трезорирање фосила, публиковање резултата и презентација.



             Подељени у групе, правили су презентације одређеног геолошког времена, користећи  књиге.




          Присуство телевизије Смедерево им је дало додатан подстрек.



          И на крају, презентација радова.



               Весели поздрав до следећег пута!!!

               ТИК - ТАК.....



(http://www.vreme.com/gallery/1031581_chuak.jpg